10 земаља са најнижим стопама дијабетеса

Најниже стопе инциденције дијабетеса међу одраслом популацијом су у Африци и земљама ЗНД. Међутим, на статистику се не може у потпуности ослонити.

Дијабетес је метаболички поремећај са критично високим нивоом шећера у крви (хипергликемија). Разлог за то је недовољна производња инсулина или неосетљивост на овај хормон, који испоручује глукозу из крви у ћелије тела. Висок ниво шећера у крви може довести до последица као што су отказивање органа, слепило, парализа, неуропатија, кома, па чак и смрт.

Стрес, неактиван начин живота, неуравнотежена и висококалорична исхрана, гојазност могу утицати на способност људског тела да производи инсулин, као и на његову осетљивост на различите методе снижавања нивоа шећера у крви. Раширеност седентарног начина живота и гојазност учинили су дијабетес глобалним проблемом.

Упркос тренутно ниској инциденци дијабетеса у свету, она би се могла повећати у будућности. Штавише, недостатак дијагностичких метода може значити да је у ствари број болести много већи, а недоступност медицинских услуга и њихова висока цена доводе до страшних последица по пацијенте.

10. Ангола (2,6%)

Многи народи у Африци се брзо развијају, како економски тако и социјално, али медицинске услуге често заостају у погледу квалитета. Дијабетес је релативно реткост у Анголи, на пример, али промене начина живота ће вероватно повећати број људи који пате од овог хроничног стања.

Људи ће све више постати седећи и јести више прерађене хране, која је богата калоријама, шећером и трансмасти у великим порцијама. У Анголи, дијабетес је чешћи у популацији од 60 и више година.

9. Украјина (2,6%)

Број људи са дијабетесом у Украјини порастао је за 10% током протекле деценије, али је генерално и даље релативно низак. Украјина пати од широко распрострањене корупције у влади која чак погађа и здравствени сектор.

Често је практично немогуће за Украјинце са ниским примањима да се лече или купе лекове јер једноставно не могу да их приуште. Штавише, неки људи нису у могућности да плате ни преглед ради дијагностиковања болести.

8. Јерменија (2,6%)

Лечење дијабетеса у Јерменији је сложен процес, јер ендокринолози постоје у само неколико градова, где је становницима села веома тешко доћи. Цена лечења је превисока за већину Јермена. У Јерменији се особама са дијабетесом додељује инвалидитет, па се нађу у извесној изолацији од друштва.

7. Албанија (2,6%)

Албанци су такође почели да воде седећи начин живота, делом због повећања броја аутомобила након распада СССР-а 1991. године. Истовремено, мало је информација о случајевима дијабетеса међу Албанцима, а научници не знају колико се променило подручје његовог распрострањења у последњих неколико деценија.

6.Азербејџан (2,6%)

90% случајева дијабетеса у Азербејџану припада другој врсти, која се обично формира под утицајем одређеног начина живота. Дијабетес типа 2 најчешће се дијагностикује код особа старијих од 40 година, док је дијабетес типа 1 чешћи код млађе популације.

У 2013. години азербејџанска влада је скоро 3 пута повећала средства за лечење хроничних болести, укључујући дијабетес.

5. Грузија (2,6%)

Број младих са дијабетесом у Грузији је већи од глобалног просека, иако је болест ређа међу одраслима. Грузијска влада се сматра ауторитарном, а политичка ситуација у земљи остаје нестабилна чак и у поређењу са ситуацијом након распада СССР-а. Из тог разлога, влада нема ни времена ни новца да се бави бригом о дијабетесу.

4. Молдавија (2,5%)

У Молдавији има много људи са туберкулозом, а чак и релативно ниска инциденција дијабетеса погоршава ситуацију, јер су људи који имају дијабетес у већој опасности да оболе од туберкулозе.

Као иу многим земљама у развоју, људи немају довољно информација о дијабетесу, па га је код многих Молдаваца тешко дијагностиковати. Светска здравствена организација покушава да помогне у решавању овог проблема јер молдавска влада пружа малу подршку својим грађанима оболелим од ове болести.

3. Гамбија (2,0%)

Као иу другим земљама Африке, дијабетес у Гамбији је посебно опасан јер многи људи не знају да су болесни и стога не добијају адекватан третман. Ово може довести до других болести и нежељених ефеката као што су срчани удари, слепило и губитак удова.

Гамбија је такође забележила пораст броја гојазних пацијената у последњих неколико година, што би могло повећати учесталост дијабетеса у наредних неколико година.

2. Мали (1,6%)

Као једна од најсиромашнијих земаља у Африци, Мали се суочава са изазовима у лечењу својих људи са дијабетесом. У земљи постоје само 4 лекара који су квалификовани за лечење дијабетеса, а цена инсулина је невероватно висока и релативно ретка. Већина Малија то једноставно не може себи да приушти.

Погађа и недостатак информација о превенцији и лечењу болести, а седентарни начин живота већине грађана не поправља ситуацију. Нажалост, влада Малија није довољно мотивисана да развије третмане дијабетеса у земљи.

1. Бенин (1,5%)

У Бенину многи људи пате од хроничних болести и честе су превремене смрти. Главни узроци су трошење услед неухрањености, ниске порођајне тежине, ХИВ-а, сиде и маларије. Земља је веома сиромашна, стопа неписмености је невероватно висока, што отежава добијање медицинског образовања.

Због тога се у Бенину ретко дијагностикује дијабетес, што оболеле људе, као иу другим афричким земљама, чини веома рањивим на компликације, што може бити разлог високе стопе морталитета од болести. Светска здравствена организација ради на решавању неких од ових изазова и планира да испуни одређене циљеве до 2030. године.