У идеалном свету, новац који доноси природна богатства неке земље обогатио би грађане те земље, а не политичаре. Али наш свет је далеко од савршеног. У ствари, из неког разлога, земље са огромним нафтним богатством врло често готово потпуно игноришу људска права. Можда мисле да моћ и новац дају право да радите шта хоћете? И, углавном, земље нафтни тајкуни заиста раде шта желе - уз помоћ САД, њиховог најбољег пријатеља.
Можете затворити очи на тренутак, али је неприхватљиво претити истополном пару четрнаест година затвора само због јавног пољупца или забрањивати грађанима да организују мирне протесте.
Није свака земља на нашој листи тако лоша. Неки предузимају кораке да спрече даље кршење људских права. Нажалост, има оних код којих је и најмањи напредак неприметан. Надајмо се да ће се ово ипак променити.
15. Либија
Када је Либија почела да се развија као држава, либијски парламент је одлучио да и они, попут западних земаља, дају права својим грађанима. И земља се кретала у правом смеру све док Моамер Гадафи није покушао да промени оно што је сматрао најбољим, вођен принципом демократије. Гадафи је створио револуционарне комитете да би становништву дао прилику да гласа и учествује у политичком животу. У року од неколико година од свог настанка, одбори су добили велику моћ у малим насељима и почели да је злоупотребљавају, њихови чланови су убијали, мучили и наносили штету људима који се нису слагали са политиком одбора.
У одређеном периоду 10-20% Либијаца шпијунирало је своје суграђане за револуционарне комитете и извештавало о сваком ко им се супротстављао или није делио њихове ставове. За хватање таквих неистомишљеника додељивана је награда, они су мучени или стрељани, а чак су и јавна погубљења оних који су се усудили да критикују револуционарне одборе преносила на телевизији.
14. Кина
Народна Република Кина заузима четврто место у свету по производњи нафте и прво по броју становника (преко 1,3 милијарде људи). Верује се да ће титула највеће економске суперсиле са САД прећи на Кину, а сасвим је могуће да ће се то догодити у блиској будућности. Али, као што је случај у земљама у развоју, постоје бројни докази о кршењу људских права у Кини.
Да би се изборила са пренасељеношћу, Кина је ограничила наталитет на једно дете по породици. То је довело до тога да родитељи који би желели дечака, сазнавши да ће добити девојчицу, или абортирају, или рођену бебу дају на усвајање. политика успостављања ограничења рађања показала се веома кратковидом, тим пре што свако треба да има право да самостално одлучује о овом питању, све док му физичко здравље дозвољава.
Кини није страно кршење закона о раду. Земља производи толико различитих добара јер тамошњи радници имају мало права. Може их се натерати да раде за бедне плате и нечувене услове. Фабрике су претрпане, просторије се прегревају, а адекватна вентилација није обезбеђена. Неке фабрике које обезбеђују смештај за своје раднике принуђене су да вуку мреже преко зграда да људи не би били избачени кроз прозоре. Неопходно је ревидирати целокупну економску политику, јер је неопходно предузети такве мере како би се спречила самоубиства радника.
13. Авганистан
Авганистан, као и Ирак, има тешку прошлост. Побуњеници се више од две деценије боре за власт и то је довело до нестабилне ситуације у земљи. И док се ситуација са људским правима значајно побољшала откако су талибани збачени са власти, услови за грађане Авганистана још увек нису баш добри.
Проблем је што су масовни медији у земљи претежно у државном власништву. Поред тога, Авганистан је верска држава у којој се отпадништво, атеизам и политички протести кажњавају смрћу. Као иу многим другим земљама ислама, у Авганистану је против закона бити хомосексуалац или трансвестит; казна за ово је дуготрајан затвор. Раније, под талибанима, хомосексуалност је била кажњавана смрћу.
Авганистански председник Хамид Карзаи је 2009. године потписао закон о породичном животу за шиитску популацију, који је ефективно дозвољавао мужевима да силују своје жене, као и одраслим мушкарцима да се венчавају са девојчицама. Ове две чињенице су довољне да Авганистан добије место на нашој листи.
12. Бразил
Бразил има највеће нафтно поље откривено на западној хемисфери у последњих 30 година, али је и Бразил веома корумпирана земља. Ово питање је привукло глобалну пажњу током припрема за Светско првенство у фудбалу 2014. Политичари су пунили џепове новцем, милијарде долара уложене су у изградњу стадиона – а већина становништва земље остала је испод границе сиромаштва. Злоупотреба финансија навела је Бразилце да се побуне против владе којој више нема поверења. Како се испоставило, није требало да верују ни полицији.
Један од највећих проблема Бразила је полицијска бруталност. Забележени су случајеви премлаћивања и убистава осумњичених од стране полиције, а полиција није била у могућности да пружи заштиту сведоцима који су говорили против организованог криминала. Многе бразилске милитантне групе користе полицајце као џелате, јер полицајца нико не може зауставити.
Поред полицијске бруталности, 40.000 Бразилаца ради без плата или за отплату дугова. Такви радници не могу да напусте радни логор ни након што је дуг исплаћен.
11. Нигерија
Раније су ствари биле много горе у Нигерији. Тамо и сада није слатко, у поређењу са остатком света, али је било много горе. Ситуација у земљи почела је да се мења након усвајања устава 1999. године. Нигерија има проблема са слободом говора, али извор кршења основних људских права је исламска екстремистичка група Боко Харам.
Можда се сећате како је Боко Харам отео 230 средњошколки из средње школе Чибока 2014. Ове девојке су постале сексуалне робиње или су продате за шаку америчких долара. Група је напала школе, приморавајући младиће да им се придруже под претњом смрћу. Боко Харам, који је убио 20.000 људи од 2002. и присилно раселио додатних 2,3 милиона, сматра се једном од најсмртоноснијих терористичких група.
Као иу Уједињеним Арапским Емиратима, јавно изражавање осећања између истополних парова је злочин у Нигерији који би могао да доведе до 14 година затвора.
10. Египат
Египћани су били уморни од полицијске бруталности, изборних малверзација, корупције, ниских плата и многих других злоупотреба њихових права, што је био повод за револуцију у Египту 2011. године.
Египатска влада је позната по забрани слободе говора и протеста. У ствари, они су били злочин. Особа која је изразила своје незадовољство владом ризиковала је да буде затворена, мучена или чак нестала. Критиковање председника кажњавало се затвором или превисоким новчаним казнама. Како се земља може променити на боље ако људи не могу да разговарају о ономе чиме су незадовољни?
Новинари без граница поставили су Египат на 143 од 165 на својој ранг листи слободе штампе у земљи. Већина медија је подређена влади.
9.Русија
Руси се традиционално доживљавају као лоши момци. Ако се присетимо негативних ликова из филмова 1990-их, онда су то увек или Руси или они који раде са Русима. Можда је ово последица Хладног рата. Али, иако критику Русије треба узети са резервом због предрасуда западних медија, нека људска права у земљи се ипак крше.
За почетак, у Русији постоји изузетно негативан став према ЛГБТ заједницама. Због закона који забрањују истополне везе, неки спортисти су чак одбили да учествују на Зимским олимпијским играма у Сочију 2014. Казна за промовисање нетрадиционалних (нехетеросексуалних) веза је 15 дана затвора и могућа депортација из земље ако је починилац странац.
Поред тога, било је неколико мистериозних смрти новинара који су се противили Путину. Сви случајеви су сматрани самоубиствима, али су околности случајева биле двосмислене. Сваке године погине новинар који је критиковао Путина. Штампу претежно контролише влада, а чим нешто крене у супротност са политиком странке, она звони за узбуну. Ово не би требало да се деси у земљи првог света.
Коначно, руско војно особље оптужено је за отмицу, мучење и убијање цивила у Чешкој. Погинули су и новинари који су о томе писали.
8. Сирија
Оружани сукоби у Сирији настављени су од почетка грађанског рата 2011. године. Цела земља је ратна зона, а познато је да милиони Сиријаца траже уточиште широм света.
Кршење људских права почело је након увођења ванредног стања у земљи, које је било на снази од 1963. до 2011. У суштини, снаге безбедности су могле да хапсе и притворе било кога.
Сиријски председник Башар Хафез ел Асад недавно је згазио љубимца Сједињених Држава користећи хемијско оружје против сопствених грађана. Сиријска војска је из ваздуха извршила хемијски напад на град Кан Шејхун, при чему је повређено више од 557 људи, од којих су 74 погинуле. То је најсмртоноснија употреба хемијског оружја у сиријском грађанском рату од 2013. године. Три дана након напада, председник Сједињених Држава Трамп наредио је да се испали 59 крстарећих пројектила на ваздушну базу Шајрат, из које је наводно извршен хемијски напад.
7. Уједињени Арапски Емирати
Уједињени Арапски Емирати су једна од најживљих земаља на свету. Да је свет школа, УАЕ би били дете које је наследило огромно богатство од свог пра-пра-пра-деде. Главни град УАЕ, Дубаи покушава да остави утисак једног од најлуксузнијих градова на свету. Тамо можете купити златне полуге из аутомата. Тамо су створили Светска острва - вештачки архипелаг који се састоји од 300 острва, чија је изградња захтевала огромне количине новца. Али за Дубаи новац није битан, јер тамо има нафте.
Као и у неким другим земљама на нашој листи, и у УАЕ нестају новинари. Рећи да земљи недостаје слобода штампе било би мало рећи, а тамо нико и не размишља о правима ЛГБТ заједнице. Штавише, јавно је љубљење забрањено законом, због чега се странци депортују из земље. И као врхунац: као и већину тако луксузних градова, Дубаи су изградили радници мигранти чија су радна права била прекршена. Често су им одузимани пасоши како не би могли да напусте земљу, нису исплаћивали плате и били приморани да раде дуже од прописаног времена.
6. Саудијска Арабија
На ранг листи организације „Фридом хаус“ Саудијска Арабија заузима једно од последњих места по поштовању политичких и грађанских права. Чак је и бесна чињеница да је држава у којој су људска права тако нарушена тако близак пријатељ Сједињених Држава, али то се често дешава земљама богатим нафтом: оне могу да раде шта хоће.
Саудијска Арабија је једна од само четири земље у свету у којима су јавна погубљења криминалаца још увек уобичајена. Они који су проглашени кривима за убиство, силовање, оружану пљачку, употребу дроге, отпадништво, прељубу и враџбине (да, ово није шала) могу бити јавно каменовани, стрељани или обезглављени.
Поред јавних егзекуција, познато је да имућни људи у Саудијској Арабији могу да ступају у брак са женама из Јемена и Индонезије – седмогодишњим девојчицама, на које се реч „жене” не односи. У многим случајевима постају сексуални робови, кућни радници или проститутке.
5. Канада
Канада је прешла дуг пут ка томе да постане развијена земља у којој се поштују људска права. Међутим, било је и других времена у канадској историји.
Током 1800-их, канадска влада је одлучила да је неопходно да се урођени народ у земљи асимилује у хришћанску културу. Аутохтона деца и адолесценти одвођени су из родних насеља и углавном су одлазили у интернате. Тамо су морали да говоре само енглески, а није им било дозвољено да комуницирају са породицама. Понекад су деца толико заборављала свој матерњи језик да, када су била код куће, нису могла да комуницирају са родитељима. Деца су била често злостављана и физички и психички злостављана. Последњи такав интернат затворен је 1996. године.
Током Првог светског рата, 4.000 Украјинаца који су живели у Канади било је смештено у логоре за интернирање за све време трајања непријатељстава. У Другом светском рату исто се десило Јапанцима. Обећано им је да ће после рата вратити имовину, али се касније испоставило да је продата на аукцијама.
И наравно, вреди поменути недостатак воде за пиће у насељима у близини нафтних песка.
4.Иран
Иран у последње време изазива много контроверзи. Углавном, међународна заједница је била огорчена што је Иран почео да развија нуклеарно оружје и занео се идејом о нуклеарном оружју за своју војску. Међународна заједница је натерала Иран да одустане од ове идеје, али многи нису приметили да иранска влада предузима друге упитне кораке.
1988. хиљаде политичких демонстраната је убијено у иранским затворима. Наводи се да су њихова суђења била неправедна и да нису осуђени на смрт. Постоје документарни докази да Иран активно сузбија било какве протесте против владе. Одузимање права грађанима да критикују владу и права на миран протест је једна од најнечувенијих ствари које власт може да уради. То је као да зовеш старијег брата да пребије другарицу из разреда јер не жели да буде пријатељ са тобом.
3. Ирак
Живот Ирачана није лак, јер се сваке деценије у земљи дешавају оружани сукоби. Понекад се чини да стабилности уопште неће бити.
Поред политичке борбе за стварање владе у коју народ може да верује, у Ираку су почињени безбројни ратни злочини. Неке од ових злочина починиле су побуњеничке групе, али многе су починили војници из коалиција земаља које тврде да помажу народу Ирака, попут Сједињених Држава и Велике Британије.
Ратни злочини су укључивали мучење ради добијања информација од грађана, погубљење цивила (или било кога осумњиченог за побуну) и мистериозне смрти. Из неког непознатог разлога, током рата у Ираку, западне владе су сматрале могућим да муче људе и затварају невине људе у име слободе. Каква иронија.
2. Кувајт
Кувајт је за већину људи ван видокруга. Неће сви уопште моћи да га пронађу на мапи.Међутим, према америчком Стејт департменту, Кувајт има једну од најгорих ситуација трговине људима.
Многи радници мигранти су дошли у Кувајт, искушани обећањима о високим платама, али су након што су почели да раде открили да ретко ишта плаћају. Поред тога, радници се суочавају са физичким и сексуалним злостављањем, претњама и ограничавањем слободе. Послодавци радницима често одузимају пасоше и они не могу да напусте земљу. У ствари, послодавци стварају замку за раднике, а влада на то затвара очи. Али не треба очекивати рану страну интервенцију у ситуацији – уосталом, Кувајт поседује 10% светских резерви нафте. Ово је изненађујуће с обзиром да је Кувајт само нешто већи од Хаваја.
1. Катар
Влада Катара саопштила је да је одобрила основне одредбе о људским правима за раднике – али им нико не верује.
Ужасни услови рада у Катару привукли су пажњу глобалних медија након што је неколико радника миграната умрло док је градило стадион за Светско првенство у фудбалу 2022. Чињеница да је Катар домаћин Светског првенства је сама по себи презирна као јасан доказ ФИФА-ине корупције, али то је тема за посебан чланак.
Ово је држава која добро стоји на папиру. 13% укупних светских резерви нафте чини Катар најбогатијом земљом у смислу БДП-а по глави становника. За нико се тамо не каже да је испод границе сиромаштва, а незапосленост је мања од 1%. Уз то, огромну већину становништва Катара - скоро 50 одсто - чине радници мигранти.
Привлаче их обећање високих плата у економији у успону. Али у стварности, њихов рад је плаћен веома ниско, или чак уопште није плаћен, а њихови животи су безвредни. Услови рада у Катару су толико страшни да се очекује да ће 4.000 људи погинути у изградњи стадиона за Светско првенство.
Остаје да се надамо да Катар још увек не одређује глобални тренд како се носити са радничким правима, иначе ћемо сви бити у невољи.
Препоручујемо да погледате:
Ово је преглед десет најстрашнијих земаља на свету за живот; много сте срећни што нисте рођени у једној од њих!
