Милијардер Џорџ Сорош је један од најмоћнијих и најконтроверзнијих људи на свету. За неке је постао херој у посткомунистичкој Западној Европи захваљујући свом спонзорству демократских заједница. За друге га је чињеница да је подстицао ултралевичарским друштвеним тенденцијама претворила у чудовиште.
Не тако давно на сајту "ВикиЛеакс„Његова умешаност у Клинтонову кампању (и то не само као инвеститора) је разоткривена, а сада је познато да поседује механизме за гласање у 16 америчких држава, са циљем да их искористи у корист током следећих избора. Недавно су хакери хаковали у његов мејл, па су тајни документи били нашироко прегледани, који сведоче о његовом директном учешћу у тајној завери са владајућим кућама Европе да изазове миграциону кризу (да би се постигао какав резултат – никоме није јасно).
А сада се претпоставља да је он шеф, или бар веома важан члан Владе у сенци Сједињених Држава, на шта указује недавно откриће „ВикиЛеакс„Већина ових информација је још у процесу истраживања, али ево још 10 занимљивих прича из живота овог веома тајновитог милијардера о којима једва да знате нешто. Можда ће вас занимати чланак 10 најбогатијих лидера држава.
10. "Човек који је разбио Банку Енглеске"
16. септембра 1992. цео свет је чуо вест да је вредност британске фунте стерлинга нагло пала, а валута избачена из Европског механизма девизног курса (ИМЦ) Европског монетарног система (ЕМУ). Процењује се да је из државне касе исцурило 3,3 милијарде фунти, што је погоршало ионако жалосни пад валуте. Британија је била понижена, фунта је нагло пала, финансијска позиција Британаца је била озбиљно нарушена. Ко је стајао иза свега овога? Одговор је очигледан: Џорџ Сорош.
У то време Сорош је радио у фонду Куантум, где се бавио девизним пословима. Управљао је берзанима који су вршили шпекулативне нападе на фунту стерлинга, куповали хартије од вредности, затим их продавали по феноменалним ценама и поново их куповали, али по нижој цени. Упркос чињеници да је ово била легитимна активност, она је превазишла сваку разумност. Сорош је касније рекао да је тог дана успео да заради 1 милијарду фунти продајом девиза.
Последице по курс британске фунте биле су толико страшне да је овај дан ушао у историју као Црна среда. До сада, скоро 25 година касније, многи повезују имиџ Џорџа Сороша са нападом на британску валуту.
9. Провоцирање валутне кризе у Малезији
Ако је Црна среда била само загревање, онда је разорна азијска економска криза из 1997. године била предодређена да буде велико финале. Азијске државе претрпеле су финансијски колапс, талас протеста захватио је престонице, а милиони људи увучени су у ужасан циклус економске кризе. Да ли је тешко погодити ко би имао користи од претварања ових људских катастрофа у профит?
У свакој земљи криза је имала различите последице. У Малезији је рингит преко ноћи изгубио 45 одсто вредности. Десетине милијарди долара испариле су из државне касе. Упркос чињеници да Сорош није играо најгору улогу у овој ствари, он је био један од водећих шпекуланата који су вршили агресивне нападе на валуту како би повећали сопствено богатство.
У јеку кризе, ситуација се тако тужно окренула да је малезијски премијер Махатхир бин Мохамад јавно оптужио Сороша да подрива економију његове земље, називајући га зликовцем. Као иу Малезији, ствари нису биле добре у другим земљама...
8. Колапс Банке Тајланда
Тајланд се показао као епицентар азијске кризе. Одавде је почела да се шири куга која је осакатила економије Јапана, Јужне Кореје, Филипина, Бразила и Русије и изазвала насилну револуцију у Индонезији која је убила 5.000 људи. И све ово, наравно, није прошло без учешћа Сороша.
Као иу случају Малезије и Британије, Сорош је напао тајландски бат са бесом ајкуле чекићара. Његов Куантум Фунд, подржан од стране Тигра фонда Џулијана Робертсона, погодио је валуту због чега је бат изгубио 60 одсто вредности. Уз слабу борбу, Централна банка Тајланда била је на ивици банкрота.
Колапс тајландског бата донео је Сорошу много новца, али по коју цену? Милиони Тајланђана остали су незапослени и отерани у сиромаштво, док је 600.000 радника миграната било присиљено да се врати у своју домовину. Изградња, финансије и некретнине су пропале, уништивши животе многих људи.
7. Покушај сламања економије Хонг Конга
Незадовољан колапсом главних економских центара Азије, Сорош је 1998. године скренуо поглед на ситне комаде: Хонг Конг и Кину. Да је и овде успео да понови своје махинације, готово да нема сумње да би његове акције изазвале пад широм света.
То се догодило у лето 1998. године, када се Сорош већ опсцено обогатио, опљачкајући остатак Азије. Ипак, ни ово му није било довољно. У августу ове године нанишанио је хонгконшки долар. Само захваљујући министру финансија Доналду Цангу његов план да Хонг Конг доведе до сличног колапса није успео.
Доналд Тсанг је кренуо у невиђени бум куповине, спустивши на берзи 118 милијарди ХК долара како би спречио Сороша да манипулише валутом. Ово је озбиљно нарушило репутацију Хонг Конга у очима финансијера и скупо коштало државу, али је бар заштитило локално становништво од широко распрострањеног финансијског колапса. Са своје стране, Сорош се никада није извинио.
6. Незаконито спонзорство политичких кампања
Средином прошлог века изненада су се појавиле јавне организације које су постале познате као „комитети 527"Ово су биле пропагандне групе које су покушавале да утичу на изборе; зарадиле су на гласу због искоришћавања рупа у закону како би заобишле законе о финансирању кампање. Након што је америчка Федерална изборна комисија (ФЕЦ) коначно предузела мере против њих, најистакнутији преступници су високо кажњени, један од највећи је наметнут комитету који финансира Сорош.
"Америка заједно„био је комитет који је по сваку цену желео да види Џона Керија у Белој кући. Основан 2003. године, потрошио је 137 милиона долара покушавајући да добије активно гласање. Очигледно није успело, али је у ствари могло да направи велику разлику. Исход избора је био веома упитан, с обзиром на то да је већина улагања комитета била ван оквира савезних закона.
ФИЦ је 2007. године изрекао казну од 775.000 долара овом комитету за кршење ових закона, што је била трећа највиша казна у историји Савета у то време. Сада је Сорош главни спонзор кампање Клинтонове.
5. Спонзор Лин Стјуарт
Омар Абдел Рахман је лош момак. Затворен 1995. године, духовни вођа исламистичког покрета мржње, подстакао је исламисте да бомбардују Светски трговински центар, у којем је убијено 6.000 и повређено још 1.000. Он је повезан са египатском терористичком организацијом "Ал-Гама'а ал-Исламиииа„.Године 2000. добио је адвокат Лин Стјуарт, како би преко ње могао да преноси поруке и упутства групи радикалних исламиста против америчког закона. Када су у питању парнице, Сорош је помогао да спонзорише Стјуартову одбрамбену страну.
Према америчком министарству правде, Стјуартови поступци су несумњиво помогли терористима.... Постоји званична трака на којој она каже да је било погрешно окривити Рахмана за његове злочине. Она је рекла да подржава организацију "Ал Гамаа„у свом циљу да постигне насилно свргавање египатског председника.
Она је намерно прекршила закон обезбеђујући индиректну везу између Рахмана и исламиста. А ипак институт "Отворено друштво"Сорош је наставио да спонзорише њену одбрану током суђења. Стјуартова је 2005. године оптужена за помагање терористима. 31. децембра 2013. године, после 10 година затвора, пуштена је из затвора из саосећања.
4. Утаја пореза
Као инвеститор, Сорош са ентузијазмом каже да имућни људи треба да плаћају веће порезе. Али није све тако једноставно. Ворен Бафет већ деценијама говори исту ствар. Међутим, док Бафет примењује ова учења у пракси, Сорош је зарадио богатство од свог успеха у утаји пореза.
Успео је тако што је од плата клијената задржао део пореза на доходак, у шта је потом средства реинвестирао и тиме их увећао. Према процени финансијске компаније "Блоомберг„Само због ових одлагања пореза, Сорош је стекао капитал од 13,3 милијарде долара. И поред тога што ови поступци не иду даље од закона, они су били дубоко непоштени, што је вероватно разлог што америчка влада има рупу у закону. и захтевао да Сорош плати 6,7 милијарди долара. Као одговор, Сорош је сав новац пребацио у Ирску.
3. Занимљив случај
Никоме није новост да је Сорош био умешан у скандалозне приче са супермоделом који се женио три пута. Али можда ће неко бити изненађен ексцентричности ових случајева. Најлуђа прича повезана је са именом бразилске глумице сапунице Адријане Фереире. Фереир је 2011. поднела тужбу, оптужујући Сороша да ју је преварио обећавајући да ће купити стан за 2 милиона долара, а затим ју је претукао када је покушала да се жали.
То су биле тешке оптужбе, али је случај одбачен када се свео на комедију. Током суђења, Ферејр је уз цвиљење и песнице насрнуо на Сороша, скидајући наочаре са лица свог адвоката. Затим је почела да отима документа све док је судија није оптужио да је прекршила правила понашања током саслушања.
У следећи, још необичнији скандал, умешани су исти људи. Фереир је 2012. наводно покушао да учини Сороша љубоморним тако што је завео другог мушкарца на журци у Њујорку. Када ју је одбио, она је без одеће потрчала за њим низ улицу и притом бесно вриштала.
2. Тајни напад на Израел
Током протеклих осам година, Сорош фондација "Отворено друштво"улагао у илегалну мрежу десничарских група у нади да ће утицати на америчку политику. Који су циљеви ових снага, питате? Оне настоје да пониште утицај САД у Израелу и међународно непризнавање јеврејске државе."
Наравно, израелско друштво је далеко од савршеног, али ентузијазам са којим Сорош (који је и сам Јеврејин по рођењу) напада земљу је једноставно огроман. Палестинске десничарске снаге, израелска секуларна штампа и невладине организације су добили полулегалан новац у замену за клеветање Израела или отворено говорење о његовим ратним злочинима... Извор финансирања је био скривен. Америчка лобистичка организација Џеј стрит је 2010. рекла да никада није добила материјалну подршку од Сороша. Чини се да је милијардер желео да остане у сенци.
Многима је већ доста ове лажи. Софтверска фондација отвореног кода промовише транспарентност док у исто време скрива своје уговоре како би утицала на Вашингтон.
1. Оптужба за инсајдерску трговину
Године 1988. Сорош је зарадио за себе захваљујући чињеници да је поседовао поверљиве информације о приватизацији француске банке Социете Генерале... Упркос чињеници да је профит био релативно мали (отприлике 2,3 милиона долара), у Француској се то сматрало још једним примером корупције под председником Франсоа Митераном. Када се Митеран повукао са власти 1995. године, Французи су тужили Сороша због трговине инсајдерима.
Од тада, Сорош је више пута губио жалбе пред Врховним судом Француске и Европском суду за људска права (ЕЦХР). Он и даље негира своју кривицу и већ неколико година нерадо плаћа казну од 2,3 милиона долара. И то упркос чињеници да је ЕЦХР чврсто уверен да је био свестан незаконитости својих поступака и да је, као искусан инвеститор, схватио да ће то довести до одговарајућих последица.
Прекршио је закон и то без церемоније. Остаје да се види да ли би човек без богатства од милијарду долара иза леђа био третиран снисходљиво.
Препоручујемо да погледате:
Тајна документа која су доспела у мрежу подигла су велику буку. Ако су документи аутентични, онда је Џорџ Сорош умешан у многе догађаје у свету. Испада да Џорџ Сорош контролише глобалне светске процесе уз помоћ европских политичара и других високопозиционираних људи.
